HRANA I VITAMINI

Uravnotežena ishrana znači da u telo unosimo određenu količinu različitih hranljivih sastojaka, koji nam omogućavaju održavanje zdravlja i funkcionisanja tela. Proteini, ugljeni hidrati, masti, vitamini, minerali i voda - sve su to hranljive materije, od kojih svaka ima određenu funkciju u našem telu, a potreba za određenom količinom hranljivih sastojaka zavisi od starosti, pola, ali i drugih faktora kao što su fizička aktivnost, prehrambena navika i genetsko nasleđe.

Povećana proizvodnja prerađene hrane, brza urbanizacija i promena načina života doveli su do promene prehrambenih navika ljudi, zbog čega danas konzumiramo više visokoenergetske hrane, masti, slobodnih šećera i soli nego ikada ranije. Isto tako, mnogi od nas ne konzumiraju dovoljno voća, povrća i drugih dijetetskih supstanci, a posledice svega toga mogu se osetiti i na sopstvenom telu.

Idealan sastav raznolike, uravnotežene i zdrave ishrane zavisiće od individualnih karakteristika, kao što su starost, pol, način života, fizička aktivnost, kultura, lokalna hrana i prehrambene navike. Međutim, osnovni principi koji čine zdravu ishranu ostaju isti, pa evo nekoliko saveta kako se hraniti zdravije:

Jedite raznoliko

Svakodnevna konzumacija cele, neprerađene i sveže hrane osigurava unos osnovnih hranljivih sastojaka u telo, što je posebno važno za razvoj dece, a takođe pomaže starijim ljudima da vode zdraviji i aktivniji život.

Jedite što više voća i povrća

Povrće i voće su važni izvori vitamina, minerala, dijetetskih vlakana, biljnih proteina i antioksidansa, pa ih ne smemo zaboraviti u ishrani. Trebalo bi da pojedemo najmanje pet porcija (ili 400 g) voća i povrća dnevno, ne računajući povrće poput krompira.

Konzumirajte umerenu količinu ulja i masti

Masti i ulja su koncentrovani izvori energije, pa ih pokušajte unositi iz biljnih izvora, poput maslinovog ulja. Izaberite belo meso i ribu, a izbegavajte prerađenu, pečenu i prženu hranu.

Smanjite unos šećera i soli

Odraslima je potrebno manje od 5 g soli (što odgovara oko jednoj kašičici) dnevno i manje od 50 g šećera (oko 12 kašičica) dnevno, ali većina nas konzumira znatno više od toga. Kada kuvate, pokušajte da koristite manje soli, a umesto slatkih grickalica poput kolača i čokolade, odaberite sveže voće.

Iako smo, kada je reč o zdravoj ishrani, često fokusirani na raspravu o količini unosa kalorija, ne smemo zaboraviti da je raznovrsna ishrana takođe važna zbog ne manje važnog unosa vitamina i minerala.

Umor, razdražljivost, slabost, depresija, loša funkcija nervnog sistema i nesanica - sve to može biti simptom nedostatka vitamina i minerala. Vitamini omogućavaju različite biološke procese, uključujući rast, varenje i funkcionisanje nervnog sistema, pa kada niste u mogućnosti da unesete dovoljno vitamina i minerala u ishranu, uvedite u svakodnevnicu I vitaminski preparat, poput Supradyn^® Energija.