OBEZBEDITE SVOM TELU ENERGIJU I OČUVAJTE VITALNOST I NAKON PEDESETE

Pravilna ishrana, bogata raznovrsnim i uravnoteženim hranljivim materijama, važna je u svakoj fazi života, od detinjstva do zrelog doba. Međutim, u određenim periodima postaje sve teže održavanje optimalnih nivoa vitamina i minerala u organizmu neophodnih za energiju i vitalnost – bilo da je reč o periodima intenzivnog rasta, povećanih fizičkih ili mentalnih napora, ili starenju.

Kako starimo, naše telo prirodno postaje manje aktivno, metabolizam se usporava, a potrebe organizma za energijom iz hrane se smanjuju. Međutim, iako unos hrane može biti manji, neophodno je obezbediti dovoljne količine mikronutrijenata – vitamina i minerala – kako bi se sprečili nutritivni nedostaci. Sa godinama se rizik od nedostatka hranljivih materija povećava, čak i uz pažljivo odabranu i uravnoteženu ishranu. To se dešava jer se fiziološka sposobnost apsorpcije hranljivih materija smanjuje, pa se potrebe organizma za njima povećavaju. Nakon 50. godine i muškarci i žene češće se suočavaju sa različitim zdravstvenim izazovima, uključujući hronične bolesti koje mogu uticati na nutritivne potrebe. Takođe, uzimanje određenih lekova može promeniti način na koji telo koristi hranljive materije i time dodatno uticati na ishranu.

Kao što ishrana može uticati na delovanje lekova, tako i lekovi mogu promeniti apsorpciju određenih nutrijenata – na primer, pojedini vitamini mogu se slabije resorbovati pod dejstvom nekih terapija.

Zbog svega toga, važno je obezbediti ishranu bogatu hranljivim sastojcima – bilo kroz pažljivo odabrane obroke, bilo uz pomoć dodataka ishrani posebno formulisanim za osobe starije od 50 godina.

Pravilan unos hranljivih materija nakon 50. godine

Baš kao i u drugim životnim periodima, osobe starije od 50 godina treba da obezbede adekvatan unos makronutrijenata (ugljenih hidrata, proteina i masti) i mikronutrijenata (vitamina i minerala) u odgovarajućim količinama. Kada su u pitanju ugljeni hidrati, ne treba zaboraviti na vlakna, koja doprinose pravilnom funkcionisanju creva.

Što se tiče masti, i dalje je važno birati zdrave izvore – bogate omega-3 masnim kiselinama. Nalaze se u ribi, naročito u masnijim vrstama kao što su sardine, haringe, tuna i losos, kao i u orasima. Ove masti imaju zaštitno dejstvo i pomažu u prevenciji brojnih zdravstvenih problema, poput kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i kognitivnih poremećaja, koji su češći s godinama.

Na kraju, ne treba zanemariti ni unos proteina, jer su oni ključni za održavanje mišićne mase i pravilne ravnoteže azota u organizmu – što je od presudne važnosti za vitalnost i snagu u poznijem dobu.